Sa razvojem svake metropole javlja se potreba za definisanjem i stvaranjem novih arhitektonskih tipologija i modela stanovanja u odnosu na složene uslove visoko urbanizovanih čvorišta, gde se moraju iznova uspostaviti odnosi i veze između stanovanja i drugih funkcija grada u uslovima ambivaletnosti i multivalentnosti, novim hibridnim ili prelaznim oblicima (tipovima).
Mesto i karakter stanovanja u centralnim zonama uslovljeni su stepenom složenosti koji čini određeni ambijent metropolitanskim, gde se projektovanjem odnosa stanovanja i centralnih aktivnosti otvara mogućnost da se složenost podrži i upotrebi kao platforma za razvoj novog urbanog stanovanja. Konceptom hibriad zatvorenog gradskog bloka i stambene kule, gradu je ponuđen objekat u kome su integrisani stanovanje i svi sadržaji koji ga podržavaju.
