/ koncept:
"…i danas, kad god se zateknemo pred ostacima arhitektonske prošlosti, radilo se o piramidama Maja u Uksmalu, ili o ruševinama stubova Selinunta, ne možemo, a da se ne osetimo dirnuti nekom iracionalnom žicom"…
"…i danas, kad god se zateknemo pred ostacima arhitektonske prošlosti, radilo se o piramidama Maja u Uksmalu, ili o ruševinama stubova Selinunta, ne možemo, a da se ne osetimo dirnuti nekom iracionalnom žicom"…
/ Estetika ruševina, Metamorfoza imaginarnog u arhitekturi / Pohvala disharmoniji – umetnost i život između logičkog i mitskog (Đilo Dorfles, 1986).
Radi se o vidljivosti slojeva i vremenu koje je se nalazi između iskustva prošlosti i sadašnjosti. Raslojenost takve realnosti sama generiše ono što će biti budućnost te arhitekture. Odnos koji tom prilikom nastaje vredniji je od čiste pojavnosti arhitekture, ali nije narativ u svojoj isključivosti, već čistim estetskim sredstvima kadrira ovu projektovanu arhitektonsku situaciju.
/ organizacija:
"Takva atmosfera može se u suštini svesti i kondenzovati na jedno providno vazdušasto jezgro, na neophodnost da se doživi iskustvo praznine".
/ Iskustvo praznine, Estetika praznine (Đanđorđo Paskvaloto, 2004).
Spomenička vrednost kompozicije u prvom planu je ovakvog pristupa. Istorija koja je obeležila sliku arhitekture usvojena je kao primarno prostorno iskustvo sudbinom dodeljeno arhitekturi kao obaveza: praznini koja ne može biti popunjena. U poniranju kroz vreme i refleksije dve preklopljene realnosti projektovan je programski okvir.
/ forma:
"Dualnost. Nepovredivo zlatno pravilo dualnosti. I nema potreba vraćati se na antropološke korene i ponovo otkrivati radikalne elemente ljudskog postojanja; svuda je prisutna; i to nije samo ono što predstavlja zamenu za čovekovo pitanje večnog, već ono što ga sputava"…
/ Zašto već sve nije nestalo? (Žan Bodrijar, 2007).
Pojavnost arhitekture svedena je na elemente likovnosti koji imaju za cilj da kadriraju postojeću prostornu situaciju. Arhitektura je oblik kojim je konsolidovana slika, a ne slika koja je projektovana sama. Njena likovna sredstva transponovana su u pejzaž trajne (formalizovane) distopije…
/ materijal:
"Čak i cigla hoće da nešto bude".
/ Moj Arhitekt, dokumentarni film o Luisu Kanu (režija Natanijel Kan, 2003).
i monolitno i fragmentarno
i veliko i malo
i teško i lako
i tlo i materijal
i simbol i ono što je ono samo po sebi.
i veliko i malo
i teško i lako
i tlo i materijal
i simbol i ono što je ono samo po sebi.
