Zastava (ranije Zavodi Crvena zastava) je kompanija iz Kragujevca, osnovana 1853. godine. U svom sastavu imala je nekoliko preduzeća od kojih su najpoznatija:

Istorijat kompanije Zastava počinje 1851. godine kada je doneta odluka da se Topolivnica premesti iz Beograda u Kragujevac, gde su 1853. izlivene prve topovske cevi. Ova godina uzima se za početnu godinu nastanka kompanije. Tokom narednih decenija „Topolivnica“ je bila jedina fabrika oružja u Srbiji, ali najveći industrijski centar. Prve parne mašine, prvo električno osvetljenje (Todor Selesković, 1884. godine), prve tehničke škole našle su primenu upravo u ovoj kompaniji. Krajem 19. veka fabrika počinje da proizvodi i puške, a 1904. godine se u okviru fabrike osniva i prva automehaničarska radionica, u kojoj se pored opravke automobila vršila i izrada pojedinih delova.

Godine 1939, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata u Kragujevcu započinje montaža vozila američke firme „Ševrolet“. Do 1941. godine, kada je Drugi svetski rat otpočeo u Jugoslaviji, montirano je ukupno 400 vojnih kamiona, ove kompanije. U godinama posle rata, fabrika u Kragujevcu je preimenovana u Zavode „Crvena zastava“. Najpre je proizvodila samo oružje, da bi početkom 1953. godine sklopila ugovor sa italijanskim „Fijatom“ o montaži automobila. Kasnije se sa montaže prešlo na industrijsku proizvodnju automobila u okviru „Fabrike putničkih vozila“, u koju je bio uključen čitav niz fabrika-kooperanata širom Jugoslavije. Pored automobila, Zastava je u početku proizvodila i laka terenska vozila, da bi 1969. godine bilo formirano zasebno preduzeće „Fabrika privredna vozila“, koja je uspostavila saradnju sa italijanskim proizvođačem kamiona „Iveko“.

Betonski pešački most preko Lepenice u Kragujevcu podignut je 1927. godine. Izgrađen je na mestu gde se nekada nalazio stari drveni most koji je povezivao Dvor kneza Miloša na levoj i Staru crkvu na desnoj obali Lepenice.

Vrednost mosta čini jednostavna i nenametljiva arhitektura. Raspon mosta je 34 metara i ograđen je betonskom ogradom. Na krajevim ograde su postolja za dekorativnu rasvetu, a na sredini ograde mosta je napisana godina izgradnje.

Lučni most broj 1 u Kragujevcu zajedno sa Lučnim mostom broj 2 čini jedinstvenu celinu prostora koja spaja levu i desnu obalu reke Lepenice. [1] Mostom se stiže do trga Topolivaca, odnosno Kneževog arsenala.

Most je izgrađen 1923. po nacrtima Vase Novičića, inženjera Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Izgrađen je od armiranog betona otvora 30 m. Dužina mosta je 11,65 m. Širina kolovoza je 6,20 m, a širina pešačkih staza sa obe strane je jedan metar.

Glavni nosači su luci oblika parabole koji su oslonjeni preko čeličnih ležišta na masivne stubove. Na levom obalnom stubu je nepokretno ležište, a na desnom valjkasto, pokretno ležište. Na krajevima mosta sa bočnih strana se nalaze floralni elementi u reljefu. Sa prednjih strana su godine vezane za istorijske događaje: 1853, 1918, 1389, 1804.

Lučni most broj 1 utvrđen je za nepokretno kulturno dobro - spomenik kulture Odlukom Vlade Republike Srbije br. 633-2231/97-014 od 18.06.1997. godine (Sl. Gl. RS br. 27 od 26.06.1997. godine).

Spomenik Topolivcu u Kragujevcu, predstavlja radnika-livca koji je prikazan sa nesrazmerno malom glavom u odnosu na telo.

Postavljen je posle Drugog svetskog rata, ispred ulaza u „Zastavu”, kod „sata” na mestu gde se nalazio spomenik kralju Aleksandru Karađorđeviću koji je srušen 1946. godine.

Zastava (ranije Zavodi Crvena zastava) je kompanija iz Kragujevca, osnovana 1853. godine. U svom sastavu imala je nekoliko preduzeća od kojih su najpoznatija:

Istorijat kompanije Zastava počinje 1851. godine kada je doneta odluka da se Topolivnica premesti iz Beograda u Kragujevac, gde su 1853. izlivene prve topovske cevi. Ova godina uzima se za početnu godinu nastanka kompanije. Tokom narednih decenija „Topolivnica“ je bila jedina fabrika oružja u Srbiji, ali najveći industrijski centar. Prve parne mašine, prvo električno osvetljenje (Todor Selesković, 1884. godine), prve tehničke škole našle su primenu upravo u ovoj kompaniji. Krajem 19. veka fabrika počinje da proizvodi i puške, a 1904. godine se u okviru fabrike osniva i prva automehaničarska radionica, u kojoj se pored opravke automobila vršila i izrada pojedinih delova.

Godine 1939, neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata u Kragujevcu započinje montaža vozila američke firme „Ševrolet“. Do 1941. godine, kada je Drugi svetski rat otpočeo u Jugoslaviji, montirano je ukupno 400 vojnih kamiona, ove kompanije. U godinama posle rata, fabrika u Kragujevcu je preimenovana u Zavode „Crvena zastava“. Najpre je proizvodila samo oružje, da bi početkom 1953. godine sklopila ugovor sa italijanskim „Fijatom“ o montaži automobila. Kasnije se sa montaže prešlo na industrijsku proizvodnju automobila u okviru „Fabrike putničkih vozila“, u koju je bio uključen čitav niz fabrika-kooperanata širom Jugoslavije. Pored automobila, Zastava je u početku proizvodila i laka terenska vozila, da bi 1969. godine bilo formirano zasebno preduzeće „Fabrika privredna vozila“, koja je uspostavila saradnju sa italijanskim proizvođačem kamiona „Iveko“.

Стара (Придворна) црква подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Црква је правоугаоне основе са полукружним певницама и олтарском апсидом. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.
Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.

Стара (Придворна) црква подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Црква је правоугаоне основе са полукружним певницама и олтарском апсидом. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.
Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.

Стара (Придворна) црква подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Црква је правоугаоне основе са полукружним певницама и олтарском апсидом. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.
Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.

Lučni most broj 1 u Kragujevcu zajedno sa Lučnim mostom broj 2 čini jedinstvenu celinu prostora koja spaja levu i desnu obalu reke Lepenice. [1] Mostom se stiže do trga Topolivaca, odnosno Kneževog arsenala.

Most je izgrađen 1923. po nacrtima Vase Novičića, inženjera Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Izgrađen je od armiranog betona otvora 30 m. Dužina mosta je 11,65 m. Širina kolovoza je 6,20 m, a širina pešačkih staza sa obe strane je jedan metar.

Glavni nosači su luci oblika parabole koji su oslonjeni preko čeličnih ležišta na masivne stubove. Na levom obalnom stubu je nepokretno ležište, a na desnom valjkasto, pokretno ležište. Na krajevima mosta sa bočnih strana se nalaze floralni elementi u reljefu. Sa prednjih strana su godine vezane za istorijske događaje: 1853, 1918, 1389, 1804.

Lučni most broj 1 utvrđen je za nepokretno kulturno dobro - spomenik kulture Odlukom Vlade Republike Srbije br. 633-2231/97-014 od 18.06.1997. godine (Sl. Gl. RS br. 27 od 26.06.1997. godine).

Lučni most broj 1 u Kragujevcu zajedno sa Lučnim mostom broj 2 čini jedinstvenu celinu prostora koja spaja levu i desnu obalu reke Lepenice. [1] Mostom se stiže do trga Topolivaca, odnosno Kneževog arsenala.

Most je izgrađen 1923. po nacrtima Vase Novičića, inženjera Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Izgrađen je od armiranog betona otvora 30 m. Dužina mosta je 11,65 m. Širina kolovoza je 6,20 m, a širina pešačkih staza sa obe strane je jedan metar.

Glavni nosači su luci oblika parabole koji su oslonjeni preko čeličnih ležišta na masivne stubove. Na levom obalnom stubu je nepokretno ležište, a na desnom valjkasto, pokretno ležište. Na krajevima mosta sa bočnih strana se nalaze floralni elementi u reljefu. Sa prednjih strana su godine vezane za istorijske događaje: 1853, 1918, 1389, 1804.

Lučni most broj 1 utvrđen je za nepokretno kulturno dobro - spomenik kulture Odlukom Vlade Republike Srbije br. 633-2231/97-014 od 18.06.1997. godine (Sl. Gl. RS br. 27 od 26.06.1997. godine).

Стара (Придворна) црква подигнута је 1818. године, на месту где је некад било гробље. Кнез Милош Обреновић као ктитор овог храма није жалио материјалних средстава, ангажујући најбоље мајсторе за градњу цркве. Црква је правоугаоне основе са полукружним певницама и олтарском апсидом. Посвећена је Силаску Светог Духа на апостоле. Задужбина кнеза Милоша реконструисана је неколико пута. Године 1829. први пут су зазвонила звона са ове цркве.
Стара црква је била прва митрополитанска, катедрална и дворска црква у ослобођеној Србији. У њеној порти су прокламоване готово све важне одлуке за српски народ, хатишерифи, устави. Ту је одржана Сретењска скупштина 1835. године на којој је донет Први српски Устав. Сва скупштинска заседања до 1859. године су одржавана у порти цркве, а од те године у новоизграђеној скупштинској згради.

Стара радничка колонија је насеље у Крагујевцу подигнуто је на такозваном Становљанском пољу током 1928. године. Представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина, одлуком Владе Републике Србије бр. 633-9867/2013, од 22. новембра 2013. године.

Betonski pešački most preko Lepenice u Kragujevcu podignut je 1927. godine. Izgrađen je na mestu gde se nekada nalazio stari drveni most koji je povezivao Dvor kneza Miloša na levoj i Staru crkvu na desnoj obali Lepenice.

Vrednost mosta čini jednostavna i nenametljiva arhitektura. Raspon mosta je 34 metara i ograđen je betonskom ogradom. Na krajevim ograde su postolja za dekorativnu rasvetu, a na sredini ograde mosta je napisana godina izgradnje.

Културно – историјски комплекс „Милошев венац“ обухвата део централног градског подручја у којем се налазе најзначајнији објекти изграђени у време када је Крагујевац био прва престоница модерне српске државе (1818 – 1841). Име је добио по Кнезу Милошу Обреновићу који је Крагујевац прогласио за главни град тек ослобођене Србије. Најзначајније знаменитости су сконцентрисане на левој и десној страни Лепенице, највеће реке у крагујевачкој котлини, дуге око 48 км, чије обале у центру града повезују стари армирано – бетонски мостови, први те врсте у Србији.