U prvobitnoj ideji kiosk je zamišljen kao prostor koji je imao funkciju stvaranja senke, odnosno služio je kao zastor.  Iz tog razloga proističe čitava ideja da kiosk doslovno bude materijalizovan u vidu nadstrešnice. Pored same zasenčene površine, koja je naglašena, stvorena je i drugačija atmosfera koju pravi nadstrešnica. Nebo, koje nam je u najvećoj meri „nedostupno“, ponovo je stvoreno pojavom gorućeg printa oblaka na plafonu kioska. Ideja je da se atmosfera nadstrešnice doživljava svakim susretom sa kioskom. Iz tog razloga njegov identitet ostaje nepromenjen ni tokom radnog vremena kioska, ni mimo, kao ni tokom zimskog ili letnjeg perioda.
    Kiosk je, u potpunosti, obavijen staklom čime je doslovno sprovedena ideja o „gubljenju“ njegove opne. Samim tim kiosk biva formiran od unutrašnjih elemenata, čime je korisniku omogućena veća sloboda i bolja vizuelna dostupnost sadržaja.
    Tanki i gotovo neprimetni stubovi drže metalnu konstrukciju. Opna kioska obložena je sigurnosnim staklenim panelima. Objekat je klimatizovan split klima uređajem, čija se spoljna jedinica nalazi na samoj nadstrešnici.

Saradnici:
Tatjana Ristanić
Željko Petković