Rečeno je da su njihova usta puna otrova i gorčine, i da njihove staze vode u propast i bedu. Jezicima svojima varaju, a noge njihove žure da prolivaju krv. Nepravdu nazivaju pravdom, ropstvo slobodom, tamu nazivaju svetlom. Bestidno ponavljaju laži, dok ne postanu istina. Seju nepoverenje, razdor i sukobe. Puteve mirne ne poznaju. Preuzeli su srca i umove mnogih i zaslepili naše oči da ne vidimo istinu. Živimo u stanju nametnute inducirane svesti koja podseća na san. Učinili su da budemo tromi, uspavani i sebični. Teško nam je razmišljati. Samoljublje je ispunilo srca. Postali smo ravnodušni prema drugima, i usmereni samo na vlastitu sreću. Klanjamo se novcu i pohlepi. Postali smo društvo poslušnih i podeljenih. Oni su naši vlasnici, oni nas poseduju i kontrolišu. Oni su sve što znamo o sebi, oni su sve oko nas. Stvorili su represivno društvo, a mi smo njihovi nesvesni saučesnici.
Teško je razvaliti ovu bravu, ali je moguće. Promene dolaze iz glave i srca. Probudite se. Ne mislite tuđim glavama, ne ponavljajte tuđe mantre. Sklonite pogled sa blještavog ekrana i osvrnite se oko sebe. Tmurne se misli reska svjetla boje, podseća Ujević. Volite, iskreno i duboko. Neophodno nam je iznova otkrivati ono što smo davno zaboravili.
Teško je razvaliti ovu bravu, ali je moguće. Promene dolaze iz glave i srca. Probudite se. Ne mislite tuđim glavama, ne ponavljajte tuđe mantre. Sklonite pogled sa blještavog ekrana i osvrnite se oko sebe. Tmurne se misli reska svjetla boje, podseća Ujević. Volite, iskreno i duboko. Neophodno nam je iznova otkrivati ono što smo davno zaboravili.
Dan i noć ne mogu živeti zajedno.
Gde god gomila krene,
idi u drugom smeru.
Uvek su u krivu.
Ko gleda prema unutra, budi se.
Ono sam što izaberem postati.
Gde god gomila krene,
idi u drugom smeru.
Uvek su u krivu.
Ko gleda prema unutra, budi se.
Ono sam što izaberem postati.
Akril na platnu / 200 x 120 cm
