Bože, vrati me na planinu u njegov zagrljaj. Donesi miris njegovog obraza kroz četinarsku šumu. Vrati mi ga za miran san.
Nema. Samo ravnica prožeta mirisom borovih iglica udaljenih svetlsonim godinama...
Bože, zagrli umesto mene to maleno dete u krilu majke što plaši se odrastanja. Daj mu snage, Bože, za sve ono što nije mogla da učini za njega. Zašto nikad nisi tu za one kojima si najpotrebniji? Daj mu makar znak da postojiš da bi mogao da podnese pakao svoje nezaslužene slabosti
Vrati me sad na planinu da udahnem vazduh čist od otrova onih koje si stvorio
