UPCYCLING TETRIS_pavilion
Europe Readr_Library under the treetops
Belgrade, Serbia
Public, survey student competition
University of Belgrade, Faculty of Architecture and EUNIC
2nd year of master studies, 2021.
Team: Jana Nikolovski, Nevena Ašković, Tamara Nikolić
University of Belgrade, Faculty of Architecture and EUNIC
2nd year of master studies, 2021.
Team: Jana Nikolovski, Nevena Ašković, Tamara Nikolić
Pri osmišljavanju rešenja nastojale smo da stvorimo poligon koji je konceptualno i oblikovno blizak svakodnevnom iskustvu različitih profila korisnika i koji istovremeno odašilje univerzalnu poruku širenja kulture na jednostavan i kreativan način. Težile smo da stvorimo paviljon koji promoviše određene vrednosti i stav o kojima će biti reči, pozivajući korisnike da slobodno prođu, zastanu ili provedu vreme pod njegovim okriljem.
U skladu sa tim, pokušale smo da ga učinimo fleksibilnim i adaptibilnim, kako lokaciono, tako i funcionalno, kroz koncept zasnovan na upcycling principima i principima cirkularne ekonomije, čime se takođe približava i održivom modelu funkcionisanja. To je postignuto na više načina – kompozicijom, konstrukcijom, principima napajanja energijom, ali i određenim dizajnerskim detaljima.
Rešenje je, dakle, promišljeno kroz tri tipa javna prostora, različitih po dimenzijama i frekventnosti prolaska korisnika: kroz Knez Mihailovu ulicu kao pešačku i visokofrekventnu urbanu zonu, Adu Ciganliju kao rekreativnu zonu, u koju bismo uvrstile i gradske parkove kao prostore većih dimenzija gde se pešaci kreću prostorno raspršeno, a zatim i Savski kej kao prelaznu tipologiju, sa nizom aktivnosti mešovitih karaktera.
Naime, paviljon se sastoji iz nekoliko modularno postavljenih podcelina, koje omogućavaju korišćenje različitog broja korisnika u trenutku: mini tribina za mogućih desetak korisnika – prostor za druženje i diskusije, modul za dvoje do troje korisnika i nekoliko ,,tihih” modula za samostalne korisnike – čitače. Ove podceline imaju elemente sedenja, a tu je i jedan dodatni, slobodan modul, sa mogućnošću kačenja ljuljaške. Moguće ih je pregraditi, odnosno ukloniti pregrade u skladu sa željenim efektom, ali i u zavisnosti od konteksta gde se nalazi, tako da u paviljonu istovremeno korisnici mogu biti i zajedno i sami. Takođe, predviđene su i varijacije u vidu kompaktnije forma pri hladnijim vremenskim uslovima, koja podrazumeva veći stepen pregrađivanja i manje module, odnosno slobodnije pri toplijim uslovima, a prikazano rešenje predstavlja ono optimalno. Osnovna konstrukcija sastoji se iz linijskih elemenata od recikliranog drveta koji čine raster 2.4 x 2 metara. Pregrade su od polutransparentnih polikarbonata, a elementi sedenja i urbanog mobilijara od drvenih paleta dimezija 1.2 x 1 metra, odnosno drvenih gajbica dimezija 0.5 x 0.25 metara. ,,Peta fasada” određenih modula takođe je od polikarbonata, sa svrhom sklanjanja od atmosferskih prilika, ali propuštajući svetlost, dok je iznad određenih modula na podaščanoj površini postavljen solarni panel, čija bi se energija koristila za wi-fi mrežu, punjenje mobilnih telefona i osvetljenje. Paviljon je otvoren sa više strana radi provetravanja i na taj način mu se može i prilaziti. Kako je veći deo paviljona u drvetu, a i sama tema je ,,library under treetops”, težnja je na stvaranju prirodnog i relaksirajućeg ambijenta, što smo, između ostalog, pokušale postići postavljanjem manjih biljaka unutar njega.
Takođe bismo naglasile i princip funkcionisanja koji referiše na bookcrossing koncept, već rasprostranjen po svetu, koji promoviše besplatnu razmenu knjiga između stranaca, odnosno sugrađana, a pri kome se teži razmeni ideja, ,,putovanju“ knjige iz ruke u ruku i, već pomenutom, širenju kulture. To se postiže kako svojevoljnim ostavljanjem i uzimanjem knjiga, tako i pružanjem više informacija o mestima gde se mogu razmenjivati knjige na ovaj način, ali i o bibliotekama u gradu. To bi se postiglo postavljenjem QR koda na tri mesta u paviljonu, pomoću kojih korisnici mogu pronaći sledeće informacije: o najbližoj biblioteci i stanju željene knjige u njoj, uputstvo o samom konceptu ovakvog načina razmene i podaci o projektu ,,library under treetops”. Takođe, smatramo da se kvalitet koncepta ovakvog paviljona sastoji ne samo u mogućnosti čitanja na otvorenom – ponekad je dovoljno usporiti i osvrnuti se oko sebe u trenutku i odmoriti, proćaskati ili se možda zainteresovati za određenu knjigu i zatim započeti njeno čitanje na nekom drugom mestu, a uz pomoć objašnjenog načina informisanja.
