Bienale Competition





Tela stvaraju razlicite nove i neocekivane prostore, fluidnim i isprekidanim kretanjima. Arhitektura je onda samo organizam, uvucen u stalno opstenje s korisnicima cija tela nasrcu protiv pazljivo ustanovljenih pravila arhitektonske misli.

                                                                                  Bernard Tschumi, Arhitektura i Disjunkcija, AGM , Zagreb ,2004








Mi postavljamo sistem.

U zadati prostorni okvir uvodi se matrica. To je polje u kome se deluje. Uvodenjem nepoznatih komponenti sistem se transformise, a pokret je taj koji unosi promenu. Na taj nacin arhitektura koja kao opna ogranicava prostor delovanja, omogucava da se unutar nje diktiraju i kadriraju ponasanja i pokreti.

Osnovni element sistema je traka. Silueta je transformabilna i nastaje pomeranjem istih, aktiviranih pokretima posetilaca. Predstava o prostoru usled obostranog kretanja neprestano se menja. Sistem traka koje ispunjavaju prostor je statican, dok se uvodenjem coveka ocekuje interakcija u polju. Proces zapocinje ulaskom, razvija se do odredenih granica i ponovo vraca u svoje prvobitno stanje. Kretanje kroz polje praceno je zvukom koji pored taktilnog osecaja traka doprinosi suprotstavljanju dozivljaja. Atmosfera menja nas otpor ili privrzenost okolini.

Sistem cine horizontalni nosaci koji su pricvrsceni na zidove, na koje se kace celicni kablovi sa kojih vise PVC trake iste sirine.

Cilj je stvaranje interakcije izmedu polja i posetilaca, cijim se integrisanjem ostvaruje dijalog izmedu arhitekture i korisnika koji nedvosmisleno vrse uticaj individualnim konzumiranjem ovog arhitektonskog prostora.